… sutra je kremacija moje mame. Možda će tebi i ovo što ću ti reći zvučati skroz-naskroz bez veze, ali boli me uvo: ja sam nedavno pomislio da njena smrt predstavlja kraj jednog dugog procesa. Ili predstave. Jer, vidiš, niko od aktera više nije među živima. Pa ni od publike. Svi su dosad već otišli. Ona je bila poslednja. Jedino duhovi su još tu. Roman Duhovi, završnica tetralogije Cloaca Maxima, predstavlja uzbudljiv književni kaleidoskop naše stvarnosti u rasponu od čitave tri decenije, počev od perioda obeleženog tragedijom koju je Vladimir Arsenijević oslikao u svom prvom romanu U potpalublju. Apsolutni bestseler devedesetih, ovenčan Ninovom nagradom, doživeo je kultnu pozorišnu adaptaciju i prevod na dvadeset jezika, čime je nedvosmisleno označio jedno vreme i pogled jedne generacije na sebe, kao i na prilike koje su je fatalno obeležile. Četvrta knjiga Arsenijevićeve sage zahvata dalje i dublje od mračne poslednje decenije XX veka. Uzimajući sadašnjost leta 2020. i smrt majke kao polaznu osnovu, ova pripovest oživljava različite vremenske rukavce koji su uticali na njene mnogobrojne junake, čineći to u epskom zamahu i već dobro nam poznatim glasom Naratora, koga u ovoj knjizi zatičemo kao gotovo šezdesetogodišnjaka i udovca. Neumorno, posvećeno i precizno, on beleži sopstveno dragoceno svedočanstvo o prošlosti koja to zapravo nije, svedočanstvo koje se, ma koliko bilo intimno, zahvaljujući vrhunskoj književnoj alhemiji ujedno tiče i svih nas na ovim prostorima.